Равница

Автор: Кощей Бессмертный Миладинович


Док се мрак над реком спушта

на багрем слете црна птица.

Под небом, разви се сушта,

пред очима мојим, равница.



Ја трепнух. И све се створи:

класје у редовима дугим,

песма орача што се ори,

каравани с народима другим...



„Устај, снова мани се!”

зачу се труба бојна:

„Довека, знај, брани се

равница, крајина војна”.



Ја мало знам,

али ја сањам...



да су кроз блато и трске

и моји преци морали проћи

носећи заставе српске

по зими и мразу, по ноћи.



Тама је. Солдат спава тих, као на слици.

Има нечег тужног у равници.